Licence po meri lokalnog tržišta

Color Press Group je poznati izdavač magazina na regionalnom tržištu, a među njihovih 110 magazina, koliko ukupno izdaju, oko 40 su licencirani: Hello!, The Economist, Brava Casa, Lisa Moj stan, Ruski doktor, Star, Mama i beba, Alan Ford, Grazia... Najnovije izdanje ove kompanije La Cucina Italiana ujedno je prvo izdanje jednog od najvećih svetskih izdavača Conde Nast-a u Srbiji i regionu. Robert Čoban, predsednik kompanije Color Press Group, kaže da su se oprobali u različitim nišama. – Način na koji mi radimo – lokalno poznavanje tržišta i međunarodni know-how kroz licence – verujem da je jedini koji je održiv – ističe Čoban u razgovoru za Franchising portale.

Ova kompanija je krenula sa licencama 2002. godine, kao svojevrsni odgovor na dolazak Burde – rekao je svojevremeno Čoban. Počeli su sa tinejdžerskim magazinom Bravo i ženskim magazinom JOY. Nijedan od ovih časopisa više ne izlazi, međutim, kako smo pomenuli, na tržištima regiona u ovom trenutku aktivno je oko 40 drugih licenciranih izdanja.

Kako birate magazine čiju ćete licencu uzeti, kako analizirate potencijal neke licence?

Pošto smo najveći deo tržišnih niša već popunili, trudimo se da ispitamo šta je to još što nedostaje, zatim pronalazimo adekvatne magazine na globalnoj sceni, pregovaramo sa izdavačima i ako nađemo zajednički jezik, potpisujemo ugovor.

Šta je ključ da bi neko licencno izdanje uspelo na lokalnom tržištu, jer smo svedočili da su mnoga, čak i ona najpoznatija poput Playboya, CKM-a, imala neuspešne epizode u regionu?

Na tu temu sam 2005. na FIPP kongresu u Hotelu Waldorf Astoria u Njujorku slušao sjajno predavanje pod naslovom „Branding is not enough“ koje je održao Džonatan Njuhaus, prvi čovek Conde Nast-a, jednog od najznačajnijih izdavača magazina na planeti kao što su Vogue, Vanity Fair, Glamour, La Cucina Italiana... To je bilo tri godine pred početak ekonomske krize i on je tu naveo razloge zašto u idealnim uslovima određeni magazinski brendovi na nekim tržištima propadaju: prvo, koncept se previše udaljio od originalnog; drugo, koncept nije dovoljno adaptiran lokalnom tržištu; treće, pogrešan odabir lokalnog partnera; četvrto, prevelika konkurencija na tržištu... A 2008. je donela još dva razloga: ekonomsku krizu i pojavu „pametnih telefona“ koji su promenili način konzumacije medija.

Šta nam govori činjenica da su brojni strani izdavači magazina i novina napustili ovaj region? I da li se uopšte može očekivati povratak stranih izdavača ili će, ipak, primat biti na domaćim kompanijama?

Moja prezentacija „Zašto su otišli“ govori upravo o tome – od 10 velikih izdavačkih i medijskih kompanija koje su od 2001. došle na srpsko tržište – čak osam kompanija je otišlo. Do 2008. ovo tržište se činilo perspektivnim. Kad je kriza počela, svi su shvatili da je tržište malo i siromašno. Osim velikih konglomerata poput United Media-e, koji objedinjuju i distribuciju (SBB) i proizvodnju sadržaja, svima ostalima ovo tržište je premalo i prekomplikovano da bi bilo zanimljivo. Način na koji mi radimo – lokalno poznavanje tržišta i međunarodni know-how kroz licence – verujem da je jedini koji je održiv.

Objasnite nam šta je ključno u poslovnom odnosu kod licencnih izdajnja? Šta to vi dobijate od davaoca licence, a šta je ono što vi unosite u tu saradnju, kolike su slobode partnera, a šta se nikako ne sme od koncepta menjati?

To sve zavisi od slučaja do slučaja. Pre krize većina davalaca licence je tražila „minimum licence fee“, tj. minimalni iznos koji morate da platite bez obzira na to kakav je bio prihod od prodaje na kioscima i oglasa. Nakon 2009. većina je smekšala stav. Takođe, različiti su ugovori u vezi sa korišćenjem njihovog materijala, kontrolom onoga što mi objavimo, itd.

Kakva je trenutno situacija u pogledu profitabilnosti štampanih medija u regionu i Srbiji? Kakvi su oglašivački potencijali, potencijali tiraža? Sve se više prelazi na digital....

Činjenica da mi imamo više izdanja nego ikada govori da i dalje postoji interesovanje i mogućnost da se bude profitabilan. Od izdavača zavisi koliko će biti inovativan i snalažljiv da stranu licencu adekvatno prilagodi zahtevima domaćeg tržišta i potrebama oglašivača.

Kakva je budućnost licenciranih izdanja u regionu?

Verujemo da je svetla za sve koji mogu dobro da se prilagode promenama na tržištu. Mi, na primer, izdajemo magazin „Lepota i zdravlje“ u svih šest država regiona na lokalnim jezicima. Pored magazina, imamo i internet portale tog brenda kao i brojne događaje poput konferencije „Pro Femina“ koji su u vezi sa tim magazinom.