Prava je sreća usrećiti druge

Većina će reći da je za pokretanje biznisa, pre svega, potreban početni kapital, i to je svakako tačno. Pojedini bi, ipak, na prvo mesto stavili „pozitivnu ludost“ koja gura napred i veru da je to – to. – Ako u pravom trenutku „kliknete“, skupite hrabrost i odlučite, novac za početak će se naći. Dok ne donesete odluku da zakoračite u tom smeru, prioriteti će se postavljati na drugi način. Da li ćete stvoriti sopstveno čudo ili ćete naći izgovor, izbor je na vama – kaže Milica Lepojević, kreatorka i vlasnica franšiznog koncepta „ Savršeno iznenađenje“.

„Savršeno iznenađenje“ je upravo bilo njeno čudo. Osnovala je i pokrenula firmu koja se bavi osmišljavanjem personalizovanih poklona za klijente (i fizička i pravna lica), načina na koji će poklon biti isporučen te organizacijom različitih događaja za proslave fizičkih i pravnih lica. U „Savršenom iznenađenju“ ne postoje dva ista poklona i svakom klijentu se posebno pristupa i traži baš ono što će nju ili njega najviše obradovati. Kako znaju šta je baš to „nešto“? Razvili su čitav sistem upitnika i mehanizama kojim „čitaju“ skrivene želje i potrebe klijenata i isporučuju iznenađenja koja teraju suze radosnice na oči.

Danas, posle četiri vrlo uspešne godine rada, Milica Lepojević je spremna da koncept prenese i na druga tržišta, a da potpuno razrađen posao u Srbiji ponudi – primaocu franšize. Ko bi bio idealan kandidat i šta može da očekuje kad uzme franšizu, otkriva u ovom razgovoru naša sagovornica.

Kada pričamo o uspešnim poslovima, obično krećemo od pitanja kako je sve počelo. Ovaj put pravimo izuzetak i počećemo od aktuelne teme: kako ste od „nikada neću“ za kratko vreme došli do toga da ćete franšizu ponuditi i za tržište Srbije?

Do sada sam na mnogo različitih primera naučila da kada god u životu kažeš „nikada neću“, to se odmah stvori u tvom životu. Kao Alisa u zemlji čuda, jedan korak i baš se zadesiš na mestu u tvom životu koje je označeno kao „neću nikada“. Tako sam mislila da nikada neću moći da preživim emotivnu odvojenost od srpskog tržišta, ali život je tako namestio da ću uskoro početi da razvijam „Savršeno iznenađenje“ na jednom drugom velikom tržištu i to mi je pomoglo da prevaziđem tu emotivnu blokadu i kažem: „U redu, otvorena sam i za kupca franšize za tržište Srbije i za druga tržišta“.

Kupac franšize u Srbiji dobija i potpuno razrađen posao, postavljen sistem, prepoznatljivost brenda na tržištu, klijente koji se stalno vraćaju, već uhodan sistem dobavljača, razne materijale koji su već gotovi, veb-sajt koji ima najvišu rangiranost, profile na mrežama... Sve drastično smanjuje vreme koje je potrebno da se pokrene biznis. Sa svim onim što srpski primalac franšize dobija, on je spreman da otpočne posao u roku od mesec i po dana od potpisivanja ugovora.

Primaoci franšize na drugim tržištima dobijaju takođe i kompletnu obuku, podršku nas kao prodavca franšize, priručnik na preko 400 strana u kojem su opisane i detaljno objašnjene sve procedure: od pripreme za pokretanje posla do finalne realizacije svakog tipa iznenađenja. Tu je, naravno, i naša podrška tokom svog vremena trajanja franšiznog ugovora, stalno usavršavanje, itd.

Ovaj posao je u, najmanju ruku, vrlo neobičan. U prilog tome govori i činjenica da za ove četiri godine od kada postoji „Savršeno iznenadjenje“ niste uspeli da pronađete nijedan sličan biznis u svetu koji bi se svrstao u kategoriju „konkurencija“. Kako je sve počelo i odakle ideja da se bavite baš ovim poslom?

Počelo je, kako to obično i biva – kad uđete u tridesete, kada se naše biće budi i traži da oseti životnu svrhu. Kako nisam više bila ispunjena na tadašnjem poslu u odnosima s javnošću, počela sam da razmišljam o apliciraju na neke druge pozicije. Međutim, kada sam pogledala oglase – shvatila sam da me ništa od toga ne privlači nešto posebno. Onda sam, prateći rečenicu koju mi je majka često izgovarala: „Ako nema vrata, napravi ih“, odlučila da sama napravim posao koji će me činiti srećnom i koji će ovaj svet učiniti lepšim mestom. Kako sam ceo život pravila divna iznenađenja za drage ljude, ideja se nekako sama „nametnula“. Moglo bi se reći da je sve počelo onda kada sam odlučila da, uprkos svim upozorenjima sa strane, poslušam ovu ideju vodilju, napustim „siguran posao“ i otpočnem svoj biznis.

Vidim i da se sada kao potencijalni kupci franšize uglavnom javljaju ljudi koji traže taj momenat radosti u biznisu; ljudi koji su odlučili da svoj život uzmu u svoje ruke i bave se poslom koji ih ispunjava i koji će sami, sa pažljivo odabranim timom, voditi. Ono što je zajedničko potencijalnim kupcima franšize i u Srbiji, i u Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji, Crnoj Gori, Sloveniji, Americi jeste da žele posao koji ima dušu. A „Savršeno iznenađenje“ je all about that.

Da li je sve išlo kako ste zamislili ili je bilo iznenađenja na putu?

(Smeh) Pa kakva bismo to agencija za organizaciju iznenađenja bili, kada na našem putu ne bi bilo iznenađenja? Ništa nije bilo kako sam zamislila! Doslovno, ništa.

Prema mom biznis planu, trebalo je da se prvi klijent pojavi na kraju trećeg meseca. Do tada su aktivnosti bile usmerene na promociju, građenje brenda i, jednostavno, uspostavljanje posla koji je po svom konceptu bio potpuno nov i nepoznat. Kada se prvi klijent javio prvog dana, zamalo nisam pala sa stolice.

Takođe, planirala sam da ceo posao radim sama, iz svog stana. Šest meseci od lansiranja posla morala sam da iznajmim kancelarije od 100 m2 u centru grada u kojima je sedelo nas šest.

Zatim, prošle godine, kada je stigla korona, uplašila sam se da bi to moglo da nam smanji poslovanje. Ipak, dogodilo se upravo suprotno. Pošto nisu mogli da budu uz svoje drage, naročito u vreme vanrednog stanja, ljudi su nas sve više i više zvali i poveravali nam da za važne životne prilike priredimo nešto veličanstveno.

No, sva ova iznenađenja su mi pomogla da zaista spoznam istinu iz rečenice koja je dugo stajala zapisana u jednom mom notesu: Jedina konstanta u životu je promena.

To mi je takođe mnogo pomoglo u razvijanju sistema franšize. Sve te promene, iznenađenja i razne sisteme koje smo isprobali uneli smo u priručnik, izdvajajući one koji su se pokazali kao najefikasniji i najplodotvorniji.

O franšizi ste počeli da razmišljate još pre više od dve godine, sada je konačno sprovodite u delo. To ukazuje da je ideja o davanju franšize postojala od samog početka, što nije uobičajeno za biznise koji se osnuju u Srbiji. Zašto franšizing, a ne neki drugi vid širenja posla?

Kada sam tek osnovala posao, možda mesec ili dva od lansiranja, pojavio se jedan Italijan koji je hteo da kupi kompaniju. Međutim, nije mi padalo na pamet da prodam svoju „bebicu“. To je kao da ste majku koja se tek porodila pitali da odmah pošalje svoje dete na ekskurziju.

Zatim, tokom narednih godinu-dve dana, javljali su mi se razni ljudi koji su pitali da li bih htela da otvorim „Savršeno iznenađenje“ na njihovom tržištu, da li hoću da budemo partneri pola-pola... Međutim, ni to nekako nije vibriralo sa mnom i sa ostvarenjem ciljeva. Tokom dvadesetih godina svog života živela sam prilično haotično, u periodu od nekoliko godina obišla preko 40 zemalja sveta, a u Beograd se vraćala uglavnom da promenim kofer. Kada su mi nudili da zajedno vodimo firmu u Austriji, Italiji, Sloveniji, znala sam da bi to značilo da opet krenem na večiti put, da živim po aerodromima... Ali, imam želju da vidim da „Savršeno iznenađenje“ usrećuje i ljude na nekim drugim mestima. I zato verujem da je sistem franšize savršen za nas.

Ljudi dobijaju ceo koncept, sve gotovo i treba samo da prate jasno postavljena upustva i formule, a imaju nas da ih na tom putu pratimo, savetujemo i podržavamo. Verujem da je to win-win pozicija u kojoj oni dobijaju uspešan biznis, a ja dobijam da vidim kako se moj san širi, dok uz to imam i neku manju novčanu nadoknadu.

Kakvog primaoca franšize tražite i šta on može da očekuje u ovom poslu?

Tražim primaoca franšize koji želi da se bavi poslom koji je nestandardan, neobičan, prepun emocija i potpuno nepredvidiv. Izuzetno je važno da primalac franšize „oseti“ vibraciju ovog posla i da se sa njom poklopi – u protivnom, to bi moglo biti mučenje za nekoga. Idealan kandidat bi trebalo da je komunikativan, da voli da radi sa ljudima, da ume da prepoznaje njihove potrebe, da ume sa rečima, da je dobar organizator, da ume da upravlja projektom i da voli kreativne stvari.

Što se tiče očekivanja – najkraće bih to formulisala kao „očekujte nemoguće“. Tom rečenicom bi se, otprilike, mogao da se opiše svaki naš dan.

Što se tehničkog i finansijskog aspekta tiče, primalac franšize bi trebalo da obezbedi inicijalnu investiciju, koja nije visoka i za koju u roku od godinu dana može da očekuje povrat.

Da li znate zbog čega sam sigurna da će ovo biti veoma uspešna franšiza?

Pored profitabilnosti posla, nedostataka konkurencije na svetskom nivou, razlog je i kombinacija ljudske potrebe da obraduje i usreći drage ljude i izazova koje nosi vreme u kome živimo: nedostatak vremena, suviše dostupnih informacija na internetu i, slobodno mogu da kažem, nedostatak mašte. A ovo je univerzalno i primenjivo bilo gde u svetu.

Za sve dodatne informacije u vezi sa franšizom, možete se javiti na savršeno@iznenađenje.com