Obrazovanje je globalni biznis

Na tržištima zemalja ovog regiona se tek očekuje intenzivan razvoj privatnog obrazovanja. Iako je primetan trend rasta, pre svega, u broju privatnih predškolskih ustanova, te uz činjenicu da na svakom od tržišta regiona posluje nekoliko internacionalnih škola, broj privatnih osnovnih i srednjih škola je, u odnosu na globalni trend, i dalje nesrazmerno mali. Posebno je neznatan broj onih ustanova koje imaju međunarodni karakter i donose svetske standarde u ovaj sektor. Ovaj podatak, stoga, može da predstavlja povoljnu okolnost za sve one koji već posluju u ovoj branši, ali i one koji bi da se tek upuste u nju, pogotovo što se na tržištu sada pojavljuju i franšizni sistemi koji predstavljaju nadgradnju postojećim i već prisutnim licenciranim školama. Druga povoljna okolnost je što, iz godine u godinu, raste potražnja za kvalitetom koje ovakve ustanove nude.

Voditi posao u osetljivoj oblasti kao što su obrazovanje i školstvo zahteva sigurno mnogo više od povoljnih uslova, volje i finansija. Čak i kada privatni vrtići ili privatne škole ispune sve propisane uslove za rad po pitanju prostora, opreme i nastavnog osoblja, ostaje još niz aspekata koje treba urediti kako bi obrazovni proces bio još kvalitetniji, a vođenje ustanove postalo profitabilna delatnost koja posluje po internacionalnim standardima. Upravo je franšizing jedan od načina da se ovi problemi premoste te da se nastavni program, metode podučavanja i ishodi obrazovanja, ali i odnos s klijentima, marketing, pa i strategije za upis novih polaznika, podignu na viši nivo.

Svesni navedenog, na tržišta Srednje i Istočne Evrope sada ulazi kanadski obrazovni sistem Maple Bear. Plan je da se lokalnim preduzetnicima i postojećim edukativnim sistemima ponudi franšiza – mogućnost da otvore ili konvertuju svoj vrtić i školu, pod brendom kanadskog sistema, prema detaljnim smernicama i protokolima poslovanja, uz sveobuhvatnu podršku davaoca franšize. 
– Jednom kad potpiše ugovor s Maple Bear-om, naš partner može da računa na stalnu podršku velike mreže stručnjaka iz oblasti obrazovanja, koji rade u 19 zemalja sa više od 400 Maple Bear škola. Ovakva podrška se ne sreće u klasičnim internacionalnim i licenciranim školama – kaže Jan Bidan (Yann Bidan), generalni direktor Maple Bear-a za Centralnu i Istočnu Evropu.

Pitali smo ga kakvu će to razliku Maple Bear uneti na tržište, po čemu je njihov kurikulum i sistem specifičan, šta su prednosti franšizne saradnje, kao i ko su idealni kandidati za primaoce franšize. 

Kakvu promenu će doneti Maple Bear, po čemu je ovaj obrazovni sistem specifičan?

Obrazovni sistemi u većini industrijskih društava, uključujući i zemlje ovog regiona, većinom su bili fokusirani na neposredno prenošenje činjenica i informacija. Ovaj model se, međutim, značajno promenio s razvojem novih tehnologija koje su na dotada nezabeležen način olakšale put do informacija i znanja. U tom kontekstu, možemo reći i da se uloga obrazovnih sistema promenila – oni nisu više samo izvor znanja, već pre pokretači koji će učenike podstaknuti da savladaju neke od ključnih kompetencija, neophodnih za izazove savremenog doba.

Ako pažljivo pogledamo, izazovi 21. veka traže drugačiji odgovor od društva, a samim tim i od obrazovnih sistema koji danas imaju zadatak da edukuju generacije suočene s neviđenim tempom društvenih, ekoloških, ekonomskih i tehnoloških promena. Kanada je pionir među zemljama koje su svoj obrazovni sistem prilagodili razvoju kompetencija za 21. vek. Od 1994. godine država primenjuje metodologiju koja se u potpunosti fokusira na učenje veština ključnih za budući uspeh. Cilj je stvoriti društveno aktivne pojedince, vođe održivog društva koji će biti sposobni da se efikasno prilagode svim promenama. Akcenat u obrazovanju se, dakle, pomera sa prenošenja informacija, koje vrlo brzo mogu da zastare, ka modelu koji se fokusira na razvoj socijalnih, tzv. „mekanih“ veština.

Maple Bear upravo primenjuje ovu kanadsku metodologiju. Ona se zasniva na istraživanju i otkrivanju, eksperimentisanju i rešavanju problema. Na taj način, tradicionalne metode podučavanja se zamenjuju edukacijom koja navodi na razmišljanje, koja podstiče učenike da istražuju okolinu oko sebe i traže odgovore na pitanja koja će zaista biti važna za njihov svakodnevni život. Kada stvari postanu bitne, to je trenutak kada počnete da volite ono što radite. Takođe, Maple Bear neguje okruženje koja podržava učenje na greškama. Ako se deca ne plaše da naprave greške, znajući da su one deo procesa učenja, veća je verovatnoća da će steći samopouzdanje i razviti fleksibilan način razmišljanja.

Kad se ove kompetencije udruže s međunarodnim okruženjem u okviru jedne učionice, dolazimo do jasno definisanog cilja – Maple Bear priprema učenike da žive, rade, sarađuju i grade bolji svet koji se, pak, neprestano menja oko njih. Želimo da naši učenici budu sposobni da prihvate sva najnovija tehnološka dostignuća, budu aktivni članovi i lideri u svojim zajednicama, ali i povezani sa svetom koji ima sve manje granica, suočen sa izazovima kao što su imigracija, globalno zagrevanje, nove profesije i nove oblasti znanja. U sam nastavni program i etos kompanije Maple Bear ugrađen je princip da je važno biti građanin sveta, ali, pre svega, aktivni pojedinac u svojoj državi. To je i jedna od ključnih razlika koje će doneti Maple Bear.

Za razliku od uobičajene prakse u licenciranim školama, u Maple Bear-u se ne uči isključivo po „inostranom“ kurikulumu. Lokalni i kanadski nastavni programi se, zapravo, kombinuju i dopunjavaju. Šta to, konkretno, znači? Na kom jeziku se odvija nastava?

Maple Bear na svakom tržištu nastupa kao lokalna škola, ne kao internacionalna škola.

Naše škole su, dakle, registrovane kao lokalne škole koje rade u skladu s lokalnim obrazovnim propisima, nudeći potpuno artikulisan lokalni nastavni program, naravno, uz kanadski program i kanadske metodologije podučavanja.

Kad ulazimo na neko tržište, mi obično postavimo referentne tačke ishoda učenja koje propisuje lokalno ministarstvo obrazovanja i onih koji se postižu nastavnim planom i programom Maple Bear-a. Uvek se staramo da kurikulum Maple Bear-a dostigne lokalne ishode, a često se dešava i da ih nadmaši. Međutim, ono što će napraviti suštinsku razliku je – način predavanja. Dakle, da rezimiramo, uzećemo i kombinovati najbolje iz oba sistema, kanadskog i lokalnog. Mi obrazujemo lokalnu decu koja će razmišljati kao građani sveta!

U tom kontekstu, i nastava je uglavnom dvojezična. Ipak, svaka zemlja po tom pitanju ima specifične propise i mi to moramo poštovati. U najvećem broju slučajeva, na nivou vrtića se koristi samo i isključuvo engleski jezik. Kako se bude približavao kraj predškolskog obrazovanja, tako će lokalni jezik da se postepeno uvodi u nastavni plan, da bi u osnovnoj školi nastava u potpunosti bila dvojezična.

Ovaj bilingvalni kurikulum Maple Bear je već testirao i primenio u različitim sredinama i zemljama širom sveta. Šta su prednosti, zašto je toliko važan?

Kanada je, u svojoj osnovi, zemlja dva jezika. Bilingvalnost je u našoj DNK. I upravo zbog toga što ima dva „domaća jezika“ i specifične metodologije podučavanja, Kanada je svetski lider u obrazovanju na dva jezika. Istraživanja dokazuju da deca koja su od najranijeg uzrasta bila izložena drugom jeziku, imaju neuporedivo bolje startne pozicije u životu. Međutim, dvojezičnost je prednost koja daleko nadilazi želju da se tečno govore dva jezika. Ona poboljšava različite mentalne funkcije i socijalne veštine. Prema nedavnim istraživanjima, dvojezična deca imaju veću sposobnost koncentracije, multitaskinga, socijalizacije, prilagođavanja promenama i rešavanja problema. Da dodamo i to da bilingvalizam odlaže pojavu Alchajmerove bolesti i demencije do pet godina.

Maple Bear daje franšizu za sve nivoe obrazovnih ustanova – od vrtića do srednje škole. Hoće li tako biti i u ovom regionu?  

Da, Maple Bear ima razrađene nastavne programe za decu od 6 nedelja do 18 godina starosti. Na osnovu prakse iz naših škola širom sveta, ustalilo se da franšizni partneri počinju s otvaranjem predškolske ustanove da bi nastavili s osnovnom školom. Naravno, sve zavisi od njihove odluke, od toga koji nivo obrazovne ustanove žele da razvijaju i pozicioniraju na tržištu, međutim, naš savet je da počnu s vrtićem, pa da polako grade put ka otvaranju osnovne škole. Inače, kupovinom jedne franšize, naš partner dobija pravo da otvori čitav spektar, od vrtića do srednje škole, ali može da se odluči i za otvaranje samo jedne ustanove.

Prvi franšizni ugovori u ovom regionu su već potpisani, i to u Rumuniji i Bugarskoj. Ko su primaoci franšize i koje ustanove će biti otvorene?

Razvili smo protokol koji nam omogućava da svoje partnere biramo veoma pažljivo. Oba naša partnera, iz Rumunije i Bugarske, imaju vrlo sličan profil – gaje ogromnu ljubav prema deci i obrazovanju. Radi se o ljudima s preduzetničkim iskustvom, budući da su već nekoliko godina uspešno vodili svoje predškolske ustanove, a Maple Bear su odabrali zbog kanadske metodologije, bilingvalnog obrazovanja, kao i podrške i iskustva koje će dobiti s naše strane kad budu otvarali osnovne škole.   

Maple Bear vrtić u Rumuniji otvoren je početkom septembra u prelepom gradu Sibinju i već je upisano 45 dece. Od otvaranja, vlasnica je dobila mnogo novih upita i sjajne povratne informacije od roditelja, tako da već radi na otvaranju osnovne škole Maple Bear, koja će prve đake primiti na jesen 2020. Očekuje se da će u vrtić i osnovnu školu ići 300 dece.  

Maple Bear u Sofiji u Bugarskoj biće otvoren na jesen 2020. i upisivaće decu u dve obrazovne ustanove – predškolsko i osnovnu školu. Primalac franšize takođe planira da postepeno trasira put za otvaranje srednje škole te da tako zaokruži 12-godišnji obrazovni ciklus.

Ko su, inače, vaši idealni partneri? Ko može da postane primalac Maple Bear franšize?

Naš partner može da bude svako ko gaji strast prema obrazovanju i deli naše vrednosti. Prethodno znanje o delatnosti obrazovanja nije neophodno, ali se iskustvo u preduzetništvu i menadžmentu uzima kao velika prednost. Do sada su nam se najčešće javljale tri grupe potencijalnih kandidata. Prvo, to su postojeći privatni vrtići u kojima nastavno osoblje tečno govori engleski jezik, a koji bi želeli da se izdvoje od konkurencije nudeći modernu i priznatu metodologiju nastave, uz podršku i preporuku iskusne franšizne mreže. Drugi su vlasnici škola engleskog jezika koji žele da prošire svoj obrazovni profil ulaskom u sektor klasičnog školstva. Najzad, to su preduzetnici, sa ili bez iskustva u oblasti obrazovanja, koji žele da uđu na ovo tržište koristeći snažnu podršku globalnog brenda.

U čemu je najveća dobrobit ove saradnje za njih – zašto bi trebalo da kupe franšizu umesto da, recimo, kupe licencu ili otvore školu samostalno?

Jednom kad potpiše ugovor s Maple Bear-om, naš partner dobija podršku velike mreže stručnjaka iz oblasti obrazovanja, koji rade u 19 zemalja sa više od 400 škola. Prvi korak za novu školu biće dodeljivanje virtuelnog direktora natave iz Kanade koji će, ruku pod ruku, raditi s lokalnim nastavnim timom, pratiti učinak nastavnika i primenu kurikuluma.

Drugi korak je obuka. Snaga kanadskog obrazovnog sistema je, zapravo, u kvalitetu nastavnika. Sve počinje s edukativnim programima za nastavnike, koji su izuzetno selektivni i povlače kandidate iz najboljih srednjih škola, da bi se obrazovanje i usavršavanje nastavnog kadra nastavilo tokom čitave njihove predavačke karijere. Maple Bear je uspeo da preslika i primeni ovaj ekosistem i u mreži svojih škola. Danas, imamo tim od 200 instruktora koji rade širom sveta. Oni će nekoliko nedelja obučavati osoblje u novim školama da bi rad s nastavnicima nastavili i kasnije, kroz redovne obuke, koje se organizuju najmanje dva puta godišnje. Na osnovu identifikovanih potreba, virtuelni direktor za nastavu i lokalno nastavno veće će odrediti obuhvat i sadržaj obuke.

Ovakva podrška se ne sreće u klasičnim internacionalnim i licenciranim školama.

Pored toga, svake godine, kanadski eksperti dolaze u posetu i procenjuju školu. To, međutim, nije kontrola, već pomoć u procesu unapređenja škole u svim aspektima. Vrlo je važno da roditelji naših đaka vide da neko brine o kvalitetu obrazovanja i učincima nastavnog kadra.

Najzad, podrška s naše strane uključuje i pripremu biznis plana, izradu projekta za školu, postavljanje i vođenje obrazovne ustanove. Naši partneri će moći da računaju na iskustvo i podršku čitave naše mreže, ne samo u pripremama za otvaranje škole, već i tokom procesa odabira osoblja, PR kampanja.

Koliko novca treba investirati u kupovinu franšize i otvaranje škole?

Ukupni iznos početne investicije kreće od 50.000 evra, ali on može da varira, najviše u zavisnosti od vrste školskog objekta, obima projekta, tržišta. U ovaj iznos je uračunata i jednokratna ulazna franšizna nakanada od 25.000 evra.

Trenutno, dajemo 50% popusta na ulaznu naknadu za prvog primaoca franšize koji otvori prvu Maple Bear školu u zemlji.