Italija: iskustva i rešenja

Portal o franšizingu FRANCHISING.pl pokrenut je 2001. u Poljskoj. Tokom narednih deset godina, specijalizovani „sestrinski“ portali pokrenuti su u većini zemalja Srednje i Istočne Evrope, između ostalog u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji i Severnoj Makedoniji. Od 2019. ovoj „porodici“ franšiznih portala pridružio se i portal u Italiji, i to na domenu start-franchising.it. Elena Delfino, glavni i odgovorni urednik časopisa i portala START-FRANCHISING.it govori nam kako je epidemija novog koronavirusa uticala na život i biznis u Italiji.

– Živim u Milanu, najvećem gradu Lombardije, u regiji u kojoj su zabeleženi prvi slučajevi zaraze koronavirusom. Na sreću, niko od članova moje porodice i prijatelja nije zaražen. U izolaciji smo već četiri nedelje. Pošto sam novinar, ja sam i inače radila od kuće, ali sada moj sin ne ide u školu, a muž ne ide na posao. U gradiću Kodonjo, gde je 21. februara zabeležen prvi slučaj zaraze i gde je prvo uvedena crvena zona karantina, danas – u nedelju 15. marta – neka ograničenja su ukinuta. Nema više novozaraženih. Međutim, Italija je velika zemlja, Milano je, recimo, po udaljenosti bliži Londonu nego Palermu. Tek ovih dana je cela Italija proglašena crvenom zonom i nalazi se u potpunom karantinu – priča Elena Delfino.

Šta kad cela zemlja stane?

– U Italiji se trenutno raspravlja o tome za koje će se vreme potrošači vratiti svojim starim navikama jednom kad izađu iz prisilne izolacije. Kako će izgledati potrošačka korpa, za kojim će proizvodima vladati potražnja? Jer promene su već vidljive. Sigurno su mnogi od nas već „naučili“ da žive ekonomično. No, koliko god situacija bila teška, uvek postoje biznisi koji na tome mogu da profitiraju. Italijani ne mogu bez kafe, pa kad su kafići zatvoreni, povećala se potražnja za aparatima za kafu i kapsulama koje su naručivali onlajn, s dostavom na kućnu adresu – objašnjava Elena Delfino.

– Franšizne kompanije uglavnom deluju u branšama koje su potpale pod obustavu ili ograničenje rada, zato sam u prvo vreme primećivala ogroman pesimizam kod svojih sagovornika. Sada se to menja, a u poslednjoj nedelji – između 11. i 18. marta – već su počela da se čuju i drugačija mišljenja. Možda i zato što prisilna obustava rada donosi više vremena za razmišljanje. Davaoci franšiza, iz različitih branši, kažu mi da im se, sasvim neočekivano, počeo javljati veliki broj kandidata zainteresovanih za kupovinu franšize. Svakako, već smo počeli da planiramo šta ćemo raditi kad sve ovo prođe – kaže Delfino.

Podrška biznisu

Predsednik Italije Serđo Matarela potpisao je dekret Cura Italia, paket mera i rešenja koja bi trebalo da pomognu stabilizaciji italijanske privrede, a koji uključuje i sledeće mere:

• Period u kojem se zaposlenima isplaćuju naknade za vreme provedeno na bolovanju, kao i za negu bolesnog deteta produžava se za devet nedelja, i sve te troškove će snositi država;
• Samozaposlene osobe (preduzetnici) koje usled karantina i izolacije nisu mogle da rade dobiće u martu jednokratnu naknadu od 600 evra;
• U naredna dva meseca kompanije neće imati pravo da otpuštaju radnike;
• Firmama koje imaju manje od dva miliona evra prihoda godišnje, kao i firmama iz sektora koji su pogođeni koronavirusom, odlaže se obaveza plaćanja poreza na zaradu i doprinosa u vezi sa zaradom, kao i obaveza plaćanja PDV, i to počevši od 16. marta. Navedeni porezi i doprinosi se neće naplaćivati do 31. maja, a kasnije će moći da se otplaćuju u 5 mesečnih rata;
• Za preduzetnike koji su bili primorani da zatvore svoje prodavnice, kafiće, restorane i uslužne radnje, uvode se specijalne poreske olakšice u vezi sa troškovima zakupa, i to tako da poresko umanjenje iznosi 60% za vreme prekida rada;
• Odobrene su specijalne poreska olakšice za nabavku dezinfekcionih sredstava i uvođenje higijenskih mera za bezbednost radnika, pod uslovom da troškovi ne prelaze 20 hiljada evra po preduzetniku. Takođe, poreske olakšice se uvode i u vezi sa rashodima nastalim usled sanacije situacije izazvane koronavirusom, pod uslovom da troškovi ne prelazi 30 hiljada evra po preduzetniku;
• Uvodi se obaveza reprograma kredita – produženje roka otplate – za dodatnih 18 meseci za sve samozaposlene preduzetnike i privremeno zaposlena lica, a čiji su prihodi pali za najmanje 33% u odnosu na prošlu godinu;
• Od 5. marta, samozaposleni i privremeno zaposleni ostvaruju pravo na poseban dodatak za negu deteta u iznosu od 50% njihovog dohotka iz prethodne godine, izračunato proporcionalno periodu u kojem njihova deca mlađa od 12 godina nisu pohađala školu; alternativno, može se koristiti posebni vaučer za negu dece u iznosu od 600 eura ili 1.000 evra za zdravstvene radnike ako su za vreme trajanja epidemije takva lica ostala profesionalno aktivna i morali su da plaćaju čuvanje deteta koje je mlađe od 12 godina i nije pohađalo školu;
• Poseban bonus od 100 evra za sve radnike na gradilištima za vreme koronavirusa, a biće plaćen iz državnog budžeta;
• Osnovan je poseban garantni fond iz koga će se isplaćivati naknada zaposlenim i samozaposlenim osobama koje su prekinule, smanjile ili suspendovale poslovanje;
• Uveden je moratorijum na otplatu kredita za mala i srednja preduzeća, a država daje bankama i finansijskim institucijama garancije za otplatu 33% tih obveza i posebnu poresku olakšicu za nadoknadu bilo kakvih gubitaka.

Kakva je situacija u drugim zemljama?

U većini drugih zemalja u kojima posluju Franchising portali, tek sada se raspravlja o merama pomoći privredi, koja sve više posrće pod epidemijom koronavirusa. Neke ideje i predlozi već postoje, ali se stiče utisak da će neka od predloženih rešenja biti prilično složena i komplikovana za implementaciju. Takav je, recimo, slučaj u Poljskoj, gde je poljski premijer Moravjecki već izneo predloge nekih rešenja.

Čini se da je najveći deo italijanskih rešenja solidan, i relativno lak za implementaciju. Dovoljno bi, stoga, bilo da se italijanske ideje prilagode i potrebama i stvarnosti drugih zemalja. Vlada u Italiji je, dakle, odlučila da isplati naknade u određenom iznosu za sve koji ispunjavaju određene kriterijume.

Paket koji je, pak, predstavila poljska vlada nema, recimo, rešenja za firme koje su prisiljene da obustave poslovanje, nema odlaganja plaćanja doprinosa i poreza ili obustavljanja otplate kredita i prelazak na otplatu u ratama.

Najvažniji zadatak svih vlada je podrška likvidnosti malih i srednjih preduzeća kojima preti prisilan prekid rada. Ako izgube likvidnost, suočićemo se s ozbiljnom ekonomskom krizom odmah po okončanju epidemiološke krize.