Nije franšizing za svakoga

Razlozi zbog kojih se preduzetnici odlučuju za uzimanje franšize su sasvim logični. Franšizing je, u najkraćem, „davanje“ dokaznog i uspešnog poslovnog koncepta drugim preduzetnicima koji su voljni da pod kapom datog franšiznog sistema vode svoj privatni biznis. Pokretanje sopstvenog biznisa „od nule“, pak, uvek sa sobom nosi mnogo neizvesnosti.

Međutim, istina je i da uzimanje franšize podrazumeva preuzimanje određenog rizika, a postoji i mogućnost da ovaj način saradnje ne odgovara baš svakom profilu preduzetnika. Od primalaca franšize se, recimo, očekuje da vode biznis striktno u skladu sa procedurama i uputstvima davaoca franšize, a uslovi su precizno navedeni u ugovoru o franšizi. To je samo jedna od stvari koje bi trebalo imati na umu kad se razmišlja o uzimanju franšize. Koji to još aspekti mogu uticati na odluku preduzetnika da odustane od franšizne saradnje?

Ograničena kontrola nad poslovanjem

Pošto franšizni sistemi imaju već unapred pripremljenu „formulu“ poslovanja, definisane procedure, protokole i standarde kvaliteta koje primaoci franšize moraju poštovati, često se stiče utisak da u franšiznom biznisu nema mnogo mesta za kreativnost i želje primaoca. Ta okolnost, da je kontorola nad biznisom ograničena, i jeste jedan od najčešćih razloga za odustajanje od franšizne saradnje. Ovaj model je posebno neprihvatljiv za primaoce franšize sa jakim preduzetničkim duhom, koji imaju potrebu da sami unose novine, menjaju ili dopunjavaju svoj biznis: bilo da se radi o načinu na koji biznis funkcioniše, bilo da je to asortiman proizvoda koji se nudi ili spisak dobavljača sa kojima primalac treba da sarađuje... U franšiznim sistemima, zapravo, svi ovi aspekti su već unapred određeni i uneti u ugovor o franšizi.

Ulaganje u franšizu

Jedna je od najvećih barijera za uzimanje franšize je svakako pitanje finansija. Pokretanje biznisa pod izgrađenim i poznatim brendom nije jeftino. Ako želi da posluje u okviru franšiznog sistema, primalac, najpre, mora da izdvoji određenu sumu novca za kupovinu licence za franšizu. Iako na tržištu postoje franšize „za svačiji džep“, treba uzeti u obzir da se cena licenci kreće od nekoliko hiljada do nekoliko desetina ili stotina hiljada evra.

Nakon što pokrene posao, primalac nastavlja da plaća tekuće/redovne franšizne naknade za obuku, podršku i druge usluge ili asistencije davaoca franšize. U redovne troškove spada i naknada za marketing, koja se naplaćuje na mesečnom ili godišnjem niovou tokom čitavog trajanja ugovora o franšizi. Franšizne naknade se propisuju ili u obliku procenta od ukupnog prihoda kompanije ili kao fiksni iznos. Jasno je da svi ovi troškovi značajno utiču na profit primaoca franšize.

Nepoželjni primalac franšize

Pristupanje franšiznom sistemu zaista donosi mnogo prednosti, a jedna od nih je i poslovanje pod prepoznatljivim i reputabilnim brendom. Problem, međutim, može da nastane ako se u mreži pojavi „jedna trula jabuka“, primalac franšize koji ne posvećuje dovoljno truda i vremena svom poslu. Posledično, takvo ponašanje neće uticati samo na njegov biznis, već može da uruši imidž i reputaciju cele mreže. Istine radi, i davalac franšize može da napravi istu grešku. A kada je imidž brenda ugrožen, svako ko radi u okviru datog franšiznog sistema „osuđen“ je da plati visoku cenu.

Stepen podrške i uvažavanja

Kako je svaki primalac franšize drugačiji, tako je drugačiji i svaki davalac franšize. I to se naročito primećuje u nivou podrške koju davalac nudi svojim franšiznim partnerima. Pojedini davaoci će se formalno obavezati da će pružati dodatnu obuku i podršku, ali neće održati svoje obećanje. Pored toga, budućnost primaoca je uvek u rukama davaoca franšize. On odlučuje da li će produžiti ugovor ili ne, bez obzira na to da li se primalac pridržavao svih standarda i procedura i postizao odlične rezultate. Iako se ovo zaista retko dešava, treba biti oprezan i dobro razmisliti kojem franšiznom sistemu vredi pristupiti.

Odluka o uzimanju franšize je vrlo ozbiljan korak i sa njom svakako ne treba žuriti. Zbog toga se budućim primaocima preporučuje da, pre nego što uđu u pregovore, prikupe što više informacija, i to ne samo od potencijalnog budućeg davaoca franšize, već i od postojećih primalaca franšize koji već znaju šta su prednosti, a šta mane datog sistema. Najzad, pre potpisivanja ugovora o franšizi, poželjno je kontaktirati i posavetovati se sa stručnjacima koje imaju iskustva sa franšiznim konsaltingom – oni vam mogu uštedeti vreme, trud i novac.