Unija za sve

Unija je jedina računovodstvena kompanija sa ovih prostora koja je svoje poslovanje uspešno proširila i van matičnog tržišta. Pored kompanije u Sloveniji, Unija, naime, ima poslovnice u još četiri zemlje – Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Austriji. U ovom trenutku, sa dugogodišnjim iskustvom sa različitih tržišta, u Uniji razmišljaju da dodatno prošire poslovanje – pre svega u Sloveniji, a potom i u regionu. Kao najbolje rešenje nametnulo se – davanje franšize.

Prvu franšizinu poslovnicu Unija je već otvorila u Sloveniji, u Kopru, i ona bi, kao što su svojevremeno najavili, trebalo da testira i potvrdi rešenja koja će postati temelj za dalji razvoj franšize. Da li će se, i kada, računovodstvene agencije pod franšizom Unije pojaviti i u ostalim zemljama u kojima posluju, razgovaramo sa Miranom Pikovnikom, predsednikom uprave kompanije Unija.

Objasnite nam najpre kako je došlo do toga da Unija pokrene operacije i van Slovenije?

Želeli smo da našim klijentima ponudimo kompletnu uslugu, da budemo ono što bi se, žargonski, moglo nazvati „one stop shop“. Želeli smo, zapravo, da – u domenu računovodstva – naši klijenti u Uniji mogu da dobiju „sve na jednom mestu“. Tako smo, pored razvoja novih usluga, došli i do tačke kada je klijentima bilo potrebno pružiti računovodstvene usluge i izvan Slovenije. Posle analize tržišta, odlučili smo se da prvo firmu otvorimo u Beogradu, pošto tamo ima najviše slovenačkih preduzeća koja posluju izvan Slovenije. Podsticani odličnim rezultatima, nastavili smo sa ekspanzijom u Hrvatskoj, BiH i Austriji. Ali to nije kraj, verujemo da naša jedinstvena rešenja mogu da nađu svoje mesto i u ostalim zemljama Centralne i Istočne Evrope, pa i šire.

U kojoj fazi poslovanja ste, pak, počeli da razmišljate o franšizingu?

Posle otvaranja naših firmi u Srbiji, Hrvatskoj, BiH i Austriji, a uz stalan porast poslova u Sloveniji, došli smo do nove tačke u razvoju. Shvatili smo da smo vremenom iscrpili svoje „proste“ resurse – kako u smislu ljudi, tako i finansija. Međutim, bili smo sigurni da imamo odličan model pružanja usluge – sa savremenom IT podrškom koja omogućava „računovodstvo bez papira“,  modelom kompetencija za računovođe, marketing programom i sistemom prodaje usluga. U tom trenutku, kao jedini logični naredni korak bilo je otvaranje franšize. Shvatili smo, zapravo, da kroz franšizu možemo mnogo brže da se razvijamo.

Prva franšiza u Sloveniji radi već skoro godinu dana. Kakva su iskustva u ovom trenutku, da li je Unija spremna da dalje nudi franšizu drugim kandidatima u Sloveniji, a potom i u ostalim zemljama u kojima posluje?

Prva franšiza, kao „testna“ jedinica, pokazala je manje nedostatke koje smo već tokom godine uspeli da rešimo, tako da mislim da smo zaista došli do odličnog sistema franšize. Već nekoliko meseci u Sloveniji posluje i naša druga franšiza, a uskoro ćemo potpisati ugovor i za pokretanje treće franšizne jedinice. U skorijoj budućnosti, odnosno, već sledeće godine, u planu nam je da otvorimo i prvu franšizinu jedinicu van Slovenije.

Šta je to što Unija donosi kao najveće prednosti onima koji odluče da pristupe franšiznom sistemu?

U Sloveniji i drugim zemljama regiona ima mnogo dobrih računovođa koji vode i sopstvene računovodstvene servise. Ali to ne znači da oni, kao stručnjaci za računovodstvo i poreze, imaju, recimo, i potrebna znanja iz IT sistema, upravljanja zaposlenima, marketinga ili prodaje. Još veći problem im stvara i to što nisu u mogućnosti da razvijaju nove usluge ili da prate razvoj IT-ja. To je onaj deo poslovanja za koji većina računovodstvenih servisa nema dovoljno znanja, ali ni vremena da se time bavi. Zato, koliko god bili odlični i stručni u oblasti računovodstva, ti servisi ostaju u okvirima do pet, najviše 10 zaposlenih. Sa našom franšizom, mi možemo da im pružimo potpunu podršku u svim tim „problematičnim“ aspektima poslovanja, a da im, s druge strane, pružimo i stručnu podršku i obuku računovođa. Time ne samo da bismo im olakšali i omogućili budući kontinuirani rast, već – a što je možda i najvažnije – dali mogućnost da se još više fokusiraju na svoje klijente i rad u stuci.

Koliko inače na poslovanje utiče to što su određene zemlje u kojima radite deo EU, a druge nisu? Kolike su razlike i da li će te razlike između tržišta iziskivati i prilagođavanje franšizinog paketa?

Mislim da se najveće razlike vide u postupcima poreske uprave i suda. Zemlje van Evropske unije još uvek mogu same da propisuju zakone, dok se države Evropske unije striktno drže njenih propisa. U Sloveniji, recimo, imamo puno manje problema sa poreskom upravom i odlukama suda otkako smo deo Evropske unije, jer sada iznad naše poreske uprave i našeg suda stoji i međunarodni sud – a tamo nema nikakvih uticaja, ni sa jedne ni sa druge strane, kao što se to inače dešavalo u prošlosti. Sada je i za nas i za naše klijente poslovna klima puno bolja. To bi bile osnovne razlike, međutim, što se tiče svega ostalog – sistema rada, obuke zaposlenih, usluga, IT podrške ili marketinga – mi ne vidimo da ima značajnijih razlika između zemalja koje su van ili deo Evropske unije, tako da nema potrebe ni da se franšizni paket menja i prilagođava.