Franšiza kao sigurna luka

Ekonomski cunami izazvan pandemijom koronavirusa pogodio je gotovo sva tržišta sveta. Smatrate da je poslovanje u sistemu franšizinga „sigurna luka“ u vreme krize?

Nema sumnje da je kriza pogodila sve biznise. Međutim, kad govorimo o „sigurnim lukama“ u ovom teškom vremenu, ne mislim toliko na sektore koji su ili će ostati netaknuti, već na biznise koji će se prvi podići s kolena i vratiti u prilično normalne poslovne tokove. Naravno, pod pretpostavkom da se pandemija stiša u narednih nekoliko meseci. Bez ovog uslova sve prognoze možemo baciti u smeće. Ipak, želeo bih da razjasnim, kad kažem franšizing, ne mislim na sve kompanije koje daju franšizu. Veliki broj davalaca će i te kako biti pogođen krizom. Međutim, određena iskustva iz prošlosti, iz sličnih kriznih situacija, kazuju nam da možemo očekivati da će se franšizne mreže oporaviti pre ostalih.

Odakle takve pretpostavke?

Vratimo se nekoliko godina unazad, do trenutka kada je većina zemalja počela da oseća globalno usporavanje usled kolapsa na američkom tržištu subprime hipotekarnih kredita. Tokom 2007. poljski BDP je, recimo, rastao po stopi od 7%. U 2009. dinamika rasta je usporena za polovinu, da bi 2012. iznosio tek 1,6%. U tom periodu, tržište franšiza u Poljskoj je doživelo neverovatan rast. U 2008. broj franšiznih sistema je porastao za 127, godinu dana kasnije – za 148, a 2010. za 181. Poređenja radi, prosečan rast broja franšiznih sistema u Poljskoj u periodu od 2001. do 2007. iznosio je 47. I prošla godina je po tom pitanju bila rekordna – nikad do tada i nikad toliko franšiza nije ušlo na tržište. Zašto se to dogodilo?

Istina, niko do sada nije došao u iskušenje da ovaj fenomen naučno prouči, ali odnos između broja davalaca i primalaca franšize ne ostavlja nikakvu sumnju: finansijska kriza je podstakla razvoj franšizinih mreža. Za davaoce franšize, prelaz na franšizni model razvoja automatski znači smanjenje troškova, budući da investicije za pokretanje posla sada „prelaze“ na primaoce franšiza. U isto vreme, šanse za prodaju franšiza rasle su kako je, srazmerno, opadala stopa zapošljavanja i broj sigurnih radnih mesta. Mnogi ljudi iz radnog odnosa su odlučili da kupe franšizu i pokrenu sopstveni biznis pod tuđim brendom upravo da bi osigurali svoju budućnost. Odluku su uglavnom obrazlagali na sledeći način: sad još uvek imam ušteđevinu, pa pre nego što me otpuste, uzeću stvari u svoje ruke i pokrenuti nešto „svoje“.

Da li ćemo i sada prisustvovati sličnom fenomenu?

Postoje naznake da će biti tako. Poslednjih godina smo pratili stanje na tržištu rada i stopa nezaposlenosti je opadala. Ako su neki među nama za to vreme uspeli da „napune slamaricu“, moguće je da će ga u novim kriznim okolnostima iskoristiti za ulaganje u sopstvenu budućnost. Pokretanje biznisa tokom krize je očigledno težak zadatak, ali zahvaljujući franšiznom modelu, možete od početka smanjiti rizik poslovanja. Prednost je što primalac franšize od prvog trena koristi prepoznatljiv brend, dokazano znanje, podršku i alate svog davaoca franšize. Zato se ne bih iznenadio ako neki sajmovi franšiza u narednom periodu budu prebukirani. Bauk nezaposlenosti kruži – ne samo nad Evropom, nego i nad celim svetom.

***