Kokice pod brendom Pećina danas se prodaju na deset mesta, od čega su dva u Novom Sadu, a ostala u Beogradu.
Utorak
22.04.2014.
Posao su pokrenuli samostalno, ali nakon skoro četvrtine veka postojanja na tržištu, maloprodajni lanac kokica Pećina danas u potpunosti posluje kroz franšizu.
 

“Kokice sa prezimenom”, kako ih nazivaju vlasnici brenda Pećina, proslavile su 2010. svoj dvadeseti rođendan. Devedesetih godina su predstavljale pravu revoluciju na beogradskim ulicama, a brend Pećina je vrlo brzo postao sinonim za dobre kokice. Tada su svi objekti bili u vlasništvu kompanije. – Franšizni oblik poslovanja, ili kako mi često kažemo „decentralizacija“, nametnuo se kao prirodna potreba vrlo brzo, međutim, mnogo je "vode proteklo" dok nismo postigli da brend u potpunosti odvojimo od prodajnih mesta. To znači da smo mi danas vlasnici brenda, a svi prodajni objekti su pod franšizom – objašnjava Saša Cvijović, suvlasnica brenda Pećina.

Slogan „Kokice sa prezimenom“ upravo upućuje na to – da sva mesta pripadaju istoj familiji, a da je svako specifično, te da se zna ko su, kakve su i odakle su. – Tim sloganom smo želeli da ukažemo na dugo prisustvo na tržištu. Kada se neko predstavlja prezimenom, to nosi dozu ozbiljnosti i ukazuje na kontinuitet – kaže Cvijović.

Franšizni uslovi nisu strogi. Primalac franšize postaje praktično zakupac brenda, a čak se i o mesečnim naknadama dogovara sa davaocem. – Trudimo se da pomognemo onome ko odluči i koga odaberemo da posluje pod našim imenom jer želimo da posluje uspešno. Zato ih obučavamo i savetujemo. Objekat mora da isprati vizuelni identitet brenda. Partnere, međutim, ne ograničavamo zahtevom da budu i vlasnici objekta u kojem posluju. Mogu da ga  iznajme od nas i u tom slučaju plaćaju fiksnu nadoknadu za korišćenje opreme ili pak mogu da ga kupe sami. Što se tiče lokacije, obezbeđuju je sami kroz učešće na konkursima koji su osnovni način za dobijanje lokacije – kaže Cvijović.

Ona kaže da, takođe, preuzimaju na sebe obavezu da pomažu ili čak i nabavljaju kukuruz. – Primaoci franšize kukuruz mogu da kupuju direktno od uzgajivača ili preko posrednika, ali naše je da ukažemo koji je trenutno kukuruz najbolji na tržištu. Pored toga mi radimo i sa određenim uzgajivačima kojima sugerišemo šta i kako da seju ukoliko žele da budu konkurentni – dodaje Cvijović.

Najvažnije im je da sa potencijalnim primaocem uspostave poverenje, te da imaju sličan pogled na ovaj posao. – Kao i kada ste stanodavac, nećete svakoga pustiti u stan koji izdajete. Možda nemate stroge kriterijume pri izboru, ali poverenje je jako važno, kao i zajednički pogledi na posao. U praksi se najbolje pokazalo da je najuspešnija saradnja sa ljudima koji su već radili u Pećini, ali to nije uslov. Primaocu franšize ostavljamo kratak otkazni rok jer ne želimo nikog da primoravamo da bude tu, već da ima koristi od našeg brenda i da na tome zarađuje – ističe Cvijović.

U pogledu naknada su, što je jako zanimljivo, veoma fleksibilni jer žele maksimalno da svojim partnerima izađu u susret. – Sigurno ste čuli mnogo priča u poslednje vreme od ljudi koji iznajmljuju stanove da im stanodavci izlaze u susret ukoliko neki mesec nisu u stanju da plate kiriju. Dešava se da gazda spusti cenu kirije ili čak da kaže podstanaru da plaća samo komunalije. Tako se i mi trudimo, samim tim što je otkazni rok kratak, da se dogovaramo iz meseca u mesec koliki deo prihoda može da se smatra da je rezultat rada "pod brendom" i koliko se zakupac oseća komotan da od toga odvoji za dalji razvoj brenda i našu zaradu – objašnjava Cvijović.

Kokice pod brendom Pećina danas se prodaju na deset mesta, od čega su dva u Novom Sadu, a ostala u Beogradu. Davaoci franšize smatraju da je realno da se franšize pokreću samo u većim gradovima, odnosno, da je samo u njima moguće ostvariti zadovoljavajući promet koji bi koristio obema stranama. Jedan od razloga za suženi prostor „delovanja“ je i smanjena kupovna moć građana. Pored toga nije lako, kako kažu, dobiti dobru lokaciju na konkursu, pa su sa svojim partnerima u poslednje vreme više orijentisani na manje atraktivne lokacije. – Oslanjamo se na odlučnost naših mušterija da nas nađu i „iza ćoška“, međutim, i takva lojalnost ima svoje granice – kaže Cvijović.

 


Vesna Lapčić
saradnik