Šansa u čudesnom svetu muzeja

Kaže se da su putovanja jedini trošak od kojeg čovek postaje bogatiji. Neki utisci sa putovanja nas promene, neka iskustva oplemene i prošire vidike, a neka pobude kreativnost i pokrenu na akciju. Upravo to potvrđuju i trojica osnivača Muzeja čula – Museum of Senses. Kada su pre nekoliko godina počeli da razmišljaju o pokretanju inovativnog i modernog koncepta iz oblasti zabave, nisu morali da idu dalje od ličnog iskustva.
– Kao roditelji male dece, na putovanjima smo uvek tražili i sadržaje u kojima može da učestvuje cela porodica – počinje priču Dejan Grbić, vlasnik i jedan od osnivača Muzeja čula. – Izbor se uvek svodio na, s jedne strane, velike, isključivo zabavne komplekse, poput tematskih parkova, parkova s trambolinama, akvaparkova, a s druge, na klasičnu muzejsku ponudu, koja je i dalje prvenstveno edukativna. Između ta dva pola je – velika praznina, ali i šansa za otvaranje zabavno-edukativnog koncepta – prenosi svoja zapažanja Grbić.

Primetili su, međutim, da čak i u najrazvijenijim svetskim metropolama postoji tek par mesta na kojima može da uživa cela porodica. Uvek je veća verovatnoća, kaže Grbić, da će pri izboru zabave „jedna strana“ ostati nezadovoljna. – Tako smo i došli do osnovnih kriterijuma za budući Muzeja čula. Znali smo da to treba biti mesto koje će se obraćati širokoj i raznolikoj publici svih uzrasta. Znali smo da koncept treba biti univerzalan, da ga mogu razumeti ljudi iz svih krajeva sveta. A pošto se radi o konceptu za sve generacije, trebalo bi da bude prilično jednostavan i u najvećoj meri razumljiv i maloj deci. Uz sve to, da bude zabavan, ali s izraženom edukativnom komponentom. Nismo hteli da posetiocima ovo bude samo još jedna prilika za slikanje i postavljanje fantastičnih fotografija na društvene mreže, već smo želeli i da nešto nauče, proniknu u „čuda“ ljudske percepcije i ponesu sa sobom nezaboravno iskustvo – objašnjava Grbić.

S idejom o muzeju čula, koji je po mnogo čemu menjao ustaljeno poimanje muzejskog iskustva, iskristalisalo se i nekoliko logističkih zahteva. – Naravno, muzej bi trebalo da se nalazi u prometnoj gradskoj zoni, da bude pristupačan, da cena ulaznice nije previsoka te da bude mesto gde će posetilac provesti najviše sat vremena – što je posebno važno ako ste na kratkom odmoru ili city break putovanju – dodaje Grbić.

U projekat su ušli s ogromnim entuzijazmom, toliko da su u isto vreme radili na razvoju dva muzeja, koja su i otvorena u vrlo kratkom roku. Prvi, krajem septembra 2017. u Pragu, a drugi, početkom decembra  u Bukureštu. Oba muzeja su odmah postala nezaobilazne turističke atrakcije, rezultati su bili sjajni, a više od 150.000 posetilaca godišnje posetilo je jednu od lokacija. – Kontinuirani rast broja posetilaca beležili smo pre pandemije svake godine – napominje Grbić.  

Od sada i franšizni razvoj

Iako u početku nisu razmišljali o franšizingu kao o modelu za internacionalno širenje, sada su uvereni da će već tokom 2022. biti otvoreno više muzeja. – Budući da smo rezultatima na obe lokacije pokazali da smo razvili izuzetno uspešan koncept iza kojeg je znanje, praksa i iskustvo, odlučili smo da podelimo znanje kroz rast i osvajanje novih tržišta putem franšiznog poslovanja. Cilj nam je da pronađemo partnere koji će biti spremni da vode i razvijaju Muzej čula na lokanom tržištu. Svesni smo vrednosti lokalnog znanja, lokalnih veza te da je poslovanje kroz partnerstvo neuporedivo lakše i uspešnije – kaže Grbić.

Otvoreni su za partnere iz svih krajeva sveta, iako su, u ovom trenutku, prvenstveno fokusirani na razvijene zemlje – pre svega na Evropu, ali i na SAD, Kanadu, Australiju, Kinu. – Međutim, ono što smo naučili, čak i na sopstvenim greškama, jeste da treba gledati gradove pre nego konkretna tržišta ili zemlje – naglašava Grbić. 

U idealnom slučaju, ciljaju na gradove sa više od milion stanovnika, ali to ne znači da u obzir ne dolaze i gradovi sa nešto manjim brojem, ali bi, u tom slučaju, to trebalo da budu regionalni ili nacionalni centri koji privlače veliki broj ljudi tokom cele godine. – Takođe, pri odabiru se gleda i postojeća konkurencija, sezonalnost grada, broj turista, udeo domaćih i stranih turista, specifikacije i isplativnost nekretnina i, naravno, kupovna moć građana – navodi sve kriterijume Grbić.

Dosadašnje iskustvo, pak, pokazuje da Muzej čula može odlično da posluje nevezano za lokaciju na kojoj se nalazi. Mnogo je bitnija, kako Grbić ističe – destinacija.
– Kao i u prethodnom slučaju, samo treba dobro proceniti potencijal lokacije – pre svega, koliko joj ljudi gravitira, koliki je udeo domaćih i stranih turista, da li se nalazi u blizini prometnih gradskih zona te da li joj se može jednostavno i lako pristupiti – precizira Grbić i dodaje da se muzej može smestiti u prostor s najmanje 250 kvadrata, a idealno u prostor od 400-500 kvadrata. – Svakako, bolje je ako ima više prostora, jer je onda i doživljaj bolji – kaže on.

Kad razmišlja o profilu idealnog primaoca franšize za Muzej čula, Grbić kaže da bi to, u najkraćem, bila ambiciozna, energična i motivisana osoba, koja će pokazati želju za uspehom. – Koliko god da je važno da partner ima obezbeđena finansijska sredstva za ulaganje, mi, pre svega, želimo da vidimo da je on zainteresovan, posvećen i da mu je, u suštini, do ove priče stalo koliko i nama – dodaje on.

Pored toga, poželjno je da ima izražene veštine komunikacije i prezentacije i da je dobar u radu s ljudima. Energija koju partner unese, smatra Grbić, i njegov pristup poslu biće, zapravo, najbolja motivacija i za ostale zaposlene, što se – u krajnjem ishodu – odražava i na zadovoljstvo posetioca. – Zato nam je važno da partner i njegov tim pokažu da će biti fokusirani na posetioca, da će se istinski potruditi da on na izlasku iz muzeja kaže da je doživeo nezaboravno iskustvo. Jer, muzej je, u suštini, mala površina s relativno jednostavnim konceptom i ako osoblje uspe da tom iskustvu da „poseban pečat“, partner će na kraju dana, u finansijskom smislu, videti da jedinstveni doživljaj posetioca, jednostavno, unosi razliku – naglašava Grbić.

U isto vreme, podseća on, utisak koji posetilac ponese sa sobom utiče na „opštu sliku“ i reputaciju muzeja, naročito na imidž koji se formira kroz društvene mreže. – Naši muzeji dobijaju odlične ocene, ali smo posebno ponosni što mnogo pozitivnih komentara dobijamo upravo na to kako osoblje u muzeju upravlja iskustvom. Stoga – uz dobre komunikacijske veštine, pažljiv odabir zaposlenih i obuku koju ćemo im pružiti, partneri neće morati da ulažu astronomske cifre u marketing i prodaju, jer će preporuka biti osnovni i najdelotvorniji način promocije – objašnjava Grbić.   

Podrška u svakom trenutku

Ono što bi buduće partnere moglo posebno da privuče Muzeju čula je podrška davaoca franšize, smatra Grbić. Najpre, kad dođe do realizacije, centrala preuzima na sebe kompletno planiranje i izgradnju muzeja, tako da partner, praktično, dobija gotov projekat, po principu „ključ u ruke“. – Naš kreativni tim definiše i kako će prostor izgledati, gde će koji eksponat biti postavljen, tako da je ceo proces kreiranja muzejskog iskustva na nama. Svakako, u ovom procesu može da učestvuje i partner i njegov lokalni tim, jer želimo da svaki muzej dobije i „lokalni pečat“ – kaže Grbić.

Bitno je, dodaje on, da primalac franšize može računati na iskustvo i podršku u svakom segmentu te uključivanje lokalnih relevantih kompanija, prema potrebi. – Na primer, građevinskih firmi, a u svrhu efikasnosti troškova i uz stručni nadzor našeg tima – kaže Grbić.

Davalac franšize će, takođe, biti zadužen i za nabavku eksponata. – Međutim, ako se deo opreme ili rekvizita može nabaviti lokalno, podržaćemo svaku optimizaciju troškova. U svakom slučaju, u koordinaciji s primaocem ćemo izabrati najbolje lokalne dobavljače za opremu koja nije specifična i koja bi mogla da se kupi po povoljnijoj ceni – kaže Grbić.

Dok traju pripreme za otvaranje muzeja, davalac franšize će na jednoj od svojih lokacija organizovati i obuku za primaoca franšize, odnosno, menadžera muzeja. Planirano je da obuka traje četiri nedelje, ali se, po potrebi, ovo vreme može skratiti i produžiti. Grbić napominje da će obuka obuhvatiti sve aspekte poslovanja: kompletan operativni know-how, sve prakse i procedure poslovanja, kao i koordinaciju zaposlenih, marketing, prodaju... – Tokom ove četiri nedelje paralelno ćemo raditi i na pripremama za otvaranje, jer sve treba da teče glatko, a partner spreman za početak rada – kaže naš sagovornik.

Drugi deo obuke, koji će obuhvatiti osoblje zaposleno u muzeju, odvijaće se na lokaciji franšiznog muzeja. Naime, dve nedelje pre otvaranja, jedan od koordinatora iz centrale će biti „na terenu“ i sa lokalnim timom proći kroz sve procese, procedure, dokumentaciju... – Kad se muzej otvori i krenu prvi rezultati marketinških i prodajnih kampanja postavljenih pre otvaranja, podrška na lokaciji će trajati dve nedelje, kada očekujemo najveći broj posetilaca. Posle toga će, kao i u svim dobro ustrojenim franšiznim sistemima, primalac imati sav naš poslovni know-how dokumentovan u obliku Operativnog priručnika. Pored toga, jedna osoba iz centrale će biti isključivo zadužena za podršku kojoj će partner moći da se obrati za sva pitanja i probleme, u bilo kom trenutku – objašnjava Grbić.

Ulaganje u čudesni svet Muzeja čula

Otvaranje muzeja svakako spada u velike i ambiciozne projekte, iako podrška davaoca franšize u ovom slučaju umnogome olakšava pokretanje posla. Kako, pak, uslovi ni na jednom tržištu nisu isti, tako ni iznosi franšiznih naknada ni početne investicije nisu unapred striktno definisani, naglašava naš sagovornik. – Sve zavisi od potencijala tržišta na kojem se muzej otvara. Želimo da naši partneri budu motivisani da ulože u ovaj projekat, jer će na kraju biti jako zadovoljni finansijskim rezultatima – kaže Grbić.

Franšizna naknada za ulazak u sistem, stoga, varira od slučaja do slučaja, a zavisi od očekivanih ili procenjenih troškova potrebnih za otvaranje muzeja na konkretnoj lokaciji.

Slična je situacija i sa ukupnom investicijom potrebnom za pokretanja muzeja. – I ova investicija zavisi od lokacije i lokalnog tržišta. Troškovi za izgradnju, opremanje i postavljanje eskponata su svuda više-manje slični, ali kad god uključite i neku dodatnu uslugu sa lokalnog tržišta, troškovi se menjaju. Procenjujemo da bi primalac trebalo da obezbedi minimalno 200.000 evra, ali ova investicija, u proseku, iznosi oko 300.000 evra – kaže Grbić.

Po otvaranju muzeja, primalac franšize će izdvajati i za mesečnu naknadu, a o kolikom se procentu radi, zavisi od cene ulaznica, troškova i očekivanih prihoda.

– S druge strane, Muzej čula je prilično isplativ koncept, jer ne zahteva potpuno menjanje muzejskih eksponata. Naime, pažljivo smo pratili komentare i povratne informacije posetilaca, želeći da vidimo u kom to trenutku dođe do „zasićenja“ postojećim sadržajem. Praksa pokazuje da se potreba za novom postavkom javi tek u trećoj ili četvrtoj godini poslovanja – kaže Grbić.

Kako se, međutim, eksponati često mogu oštetiti, pa nešto treba popraviti, zameniti, „osvežiti“, postavka u muzeju, zapravo, uvek nudi „nešto novo“. – Eksponati se jednim delom menjaju kroz popravku, a drugim, kroz saradnju sa raznim bredovima, sponzorima... Veća investicija je, kako smo već pomenuli, potrebna tek nakon tri-četiri godine i ona iznosi samo oko 10% početne investicije – dodaje Grbić.

Svaku investiciju, na kraju, opravda očekivana dobit. Osnovni izvor prihoda dolazi, prvo, od prodaje ulaznica, a potom i robe iz suvenirnice. Partneri, međutim, mogu da organizuju rođendane i tim bildinge, a ohrabruje se i saradnja s različitim brendovima i sponzorima koji žele da plasiraju svoje proizvode u muzeju. – Plasman proizvoda je upravo dobra prilika da primaoci franšize svom muzeju daju i onaj poželjni „lokalni pečat“ – kaže naš sagovornik.

– Najzad, treba istaknuti i to da ova industrija, koja spaja iskustvo, zabavu i edukaciju, spada u jednu od top tri najbolje industrije koje će se širiti u razdoblju nakon Kovida-19. Ljudi će, jednostavno, biti željni provoda, opuštanja i dobre zabave s voljenima na neobičnim lokacijama, uz prihvatljive cene. Zato je ovaj trenutak, zapravo, pravo vreme da počnete razmišljati o otvaranju Muzeja čula! – poručuje Dejan Grbić.