Radost čitanja utkana u franšizu

Nijedno dete ne treba da se muči, oseća loše, odbija, plače i beži od čitanja i prepričavanja – bila je ovo jedna od osnovnih ideja kojom se vodila Snežana Milošević Ješić, učiteljica, pedagog i porodični psihoterapeut,  kada je pre nekoliko godina sa suprugom Zoranom razvila jedinstvenu metodologiju lakog i brzog učenja čitanja, prepričavanja i pisanja sastava. S jedne strane, kako kaže, oslonili su se na bogato iskustvo rada s decom, s druge, na roditeljski instinkt. Uvideli su na koji način deca najlakše uče, šta im najviše prija, šta ih podstiče i motiviše. Kada su pokrenuli radionicu za učenje čitanja, pošli su upravo od toga da čitanje za dete treba da bude radost, a program koji su osmislili nazvali su – sasvim prigodno – „Čitaj za 5“.  

Kako s razvojem kognitivnih veština treba krenuti što je moguće ranije, tako je i program „Čitaj za 5“ namenjen deci od četvrte godine života – pa do bilo kog uzrasta u kome dete još nije naučilo da čita, prepričava i piše sastave, kaže naša sagovornica. Program ima tri nivoa, svaki nivo traje tri meseca. Tokom tih devet meseci, deca koriste poseban set radnih knjiga koje je napisao i objavio bračni par Ješić.

– Naš program je specifičan po visokom i proverljivom nivou veština koje polaznici steknu i razviju u kratkom roku. Osoba koja je ovladala našim programom može kasnije da koristi veštine čitanja, prepričavanja i pisanja u gotovo svim oblastima života. Svakako, jedan od bitnih dugoročnih efekata jeste navika čitanja i funkcionalna primena te veštine – ističe prednosti programa Snežana Milošević Ješić.

Decu u Srbiji, da podsetimo, prvi zvanični „veliki test“ funkcionalne pismenosti čeka na kraju osmog razreda. Završni ispit iz maternjeg jezika po pravilu sadrži i par pitanja koja su direktno vezana za pažljivo čitanje i razumevanje teksta. Iako osmaci odgovore na ova pitanja olako upisuju u „sigurne bodove“, rezultati s male mature pokazuju da to i nisu tako jednostavni zadaci. – Zato osnova treba da bude kvalitetna. Ako u najranijem dobu, na zanimljiv i lak način usvoje veštine čitanja, prepričavanja i pisanja, deca će istovremeno razviti samopouzdanje i veru u sebe, i pokazaće visok stepen motivacije za dalji rad i učenje – prenosi iskustva iz pedagoške prakse Snežana Milošević Ješić.

Upravo zbog specifične metodologije i ishoda učenja, koji su ciljano skrojeni po meri deteta, kao i rezultata koje su postizali polaznici programa, glas o školici „Čitaj za 5“ brzo se proširio i van granica Srbije.

– Potražnja za našim knjigama je porasla u Srbiji, ali i Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i dijaspori, a  znali smo da je priča pošla sasvim novim tokom kada su počeli da stižu i pozivi vlasnika školica i centara za decu, zainteresovani da organizovano primene našu metodologiju u radu sa grupama dece – kaže Milošević Ješić. Tog trenutka su, dodaje ona, i počeli da razmišljaju o razvoju franšize.

Otvori školicu „Čitaj za 5“

Nakon što su „posložili sistem“ i kreirali franšizni paket, Ješići su ponudili svoj brend i know-how zainteresovanim edukatorima, i to iz svih regija gde se govore srpski, bosanski, crnogorski, hrvatski jezik.

Prirodni partneri i ujedno idealni primaoci ove franšize jesu već postojeće školice, edukativni centri i vrtići, koji u svojoj ponudi imaju različite obrazovne programe – matematičke, programerske, jezičke, škole brzog čitanja i slično. – Mi smo svima njima veoma potrebni, jer razvijamo elementarne veštine bez kojih svega toga nema! Nema dobrog matematičara ukoliko dete ne ume da pročita tekstualni zadatak sa razumevanjem; nema rezultata u stranim jezicima ukoliko ne zna elementarne veštine na svom jeziku; nema programiranja bez čitanja sa razumevanjem; nema brzog čitanja i funkcionalnog učenja bez tečnog čitanja i razumevanja pročitanog – naglašava Milošević Ješić.

Da bi pokrenuo školicu „Čitaj za 5“, primalac franšize prvo treba da zaposli stručni kadar – za početak rada, potrebna je jedna do tri osobe koje imaju vaspitačko, učiteljsko ili nastavničko obrazovanje. Primalac, zatim, treba da obezbedi adekvatan učionički prostor, opremljen osnovnim sredstvima za realizaciju programa (stolovi i stolice, tabla, zidna slovarica i odgovarajuće zidne slike predviđene programom).

Ako se radi o postojećim školicama ili edukatvinim centrima, prethodni zahtevi će biti više-manje već ispunjeni. Jedino što se u tom slučaju očekuje je da osoblje prođe posebnu obuku za primenu metodologije rada školice „Čitaj za 5“. – Naravno, i primalac franšize bi trebalo da prođe našu obuku kako bi mogao da vrši instruktivno-savetodavni rad, ali se ne zahteva da radi kao predavač – pojašnjava Snežana Milošević Ješić.

Obuka traje dva dana, a radi veće efikasnosti, organizuje se na licu mesta, u prostoru gde će se i raditi s polaznicima. 

Jedna ovakva školica, procenjuje naša sagovornica, može da pokriva područje jedne veće osnovne škole.

Primaocu franšize je, s druge strane, zagarantovana pomoć i podrška davaoca franšize.
– Naši partneri mogu da računaju na prenos znanja, iskustava i saveta po pitanju organizacije programa, odabira i organizacije rada predavača, ali i selekcije, uređenja i opremanja lokacije. Takođe, i know-how po pitanju akvizicije polaznika i organizacije odnosa sa polaznicima, što uključuje i sistem preporuka za cenu programa – navodi Milošević Ješić.

Zašto uzeti franšizu „Čitaj za 5“?

Osim jedinstvenog programa i metodologije učenja koja daje vidljive rezultate, otvaranje ove školice je i dobra poslovna prilika, kaže naša sagovornica. Po pitanju potrebnih investicija, recimo, „Čitaj za 5“ je i vrlo povoljna franšiza. Primalac, naime, treba da izdvoji jedino za početnu franšiznu nakandu (1.000 evra). Za razliku od uobičajene franšizne prakse, primalac ne plaća redovnu naknadu niti naknadu za marketing. U početnu investiciju treba još uključiti i troškove opremanje učionice, ali to nije preterano veliki iznos.

Najzad, dosadašnja potražnja za programom školice pokazuje da je „Čitaj za 5“ franšiza u koju vredi uložiti. – Vidimo da postoji potreba za učenjem veština, čitanja, prepričavanja i pisanja sastava. Stoga je evidentna i tržišna potreba za otvaranjem ovih grupa u privatnim vrtićima, školicama i drugim centrima za rad sa decom – smatra Snežana Milošević Ješić.