Koncept koji menja život

– U svakom detetu tinja iskra znanja, samo je treba potpaliti – podseća nas na ovu Sokratovu misao Alan Mate Orlić, tvorac i vlasnik koncepta Tinker Labs.

Kada je pre nekoliko godina počeo da osmišljava program edukativnih radionica za decu, pošao je upravo od uveranja da se kreativnost i ljubav prema učenju kod dece najlakše probuditi kroz igru i zabavne eksperimente. Na taj način ih je, zapravo, moguće uvesti čak i u vrlo zahtevne oblasti kao što su prirodne nauke, tehnika, matematika, inženjerstvo i umetnost (STEAM). Tako je 2016. u Osijeku pokrenuo sopstveni projekat STEAM radionica za decu od 4 do 12 godina – Tinker Labs. Još tokom prve godine rada, bilo je jasno da se na tržištu pojavio inovativan, moderan i preko potreban koncept vanškolske aktivnosti. Uz to, koncept koji se lako mogao replicirati širom Hrvatske.

Danas, zahvaljujući franšiznom razvoju, program Tinker Labs-a dostupan je deci širom regiona. Šesnaest Tinker Labs centara posluje u Hrvatskoj, tri u Severnoj Makedoniji, jedan u Bosni i Hercegovini, a od septembra ove godine, tri će raditi i u Srbiji. Pitali smo tvorca ovog koncepta kako je sve počelo, šta je potrebno za otvaranje Tinker Labs-a te zašto se vođenje jedne ovakve školice smatra dobrom poslovnom prilikom.

Kad pričamo o vanškolskim edukativnim programima, po pravilu prvo pomislimo na specijalizovane škole – škole stranog jezika ili škole programiranja, robotike, mentalne aritmetike... Vi ste, ipak, osmislili program koji spaja više oblasti. Odakle ideja za Tinker Labs?

Kad sam se nakon školovanja u Americi vratio u Hrvatsku, počeli smo razmišljati šta bismo mogli raditi. Sticajem okolnosti, u Osijeku smo imali prijatelje koji su nam mogli pomoći otvoriti firmu i, u tom trenutku, škola engleskog jezika činila se kao idealna opcija. Uzeli smo dobro poznatu franšizu Helen Doron i počeli raditi. Ja sam, međutim, sve vreme imao želju osmisliti nešto svoje – koncept koji će biti namenjen deci te koji će povezivati prirodne nauke, inženjerstvo i matematiku s umetnošću. I sam sam završio multidisciplinarne studije, doktorirao filozofiju i istoriju umetnosti te znam koliko je važno široko obrazovanje.

Na ideju o Tinker Labs-u dosta je uticalo i moje zanimanje za stanje edukacije u svetu. Primetio sam da se čak i u najbolje ocenjenim školskim sistemima, poput azijskih ili američkog, deca uglavnom podstiču naučiti samo ono što im treba kako bi položila ispit. Pokazalo se, naravno, da taj pritisak stvara neverovatnu anksioznost kod dece, da ona u jednom trenutku prestanu biti deca, već mali ljudi koji samo razmišljaju kako upisati fakultet. Suvišno je isticati koliko to nije dobro. Deca treba da imaju neki ventil, a treba da idu na fakultet samo ako znaju šta žele studirati, ako istinski gaje strast prema određenoj profesiji ili oblasti.

Postoji, pak, još jedan i vrlo ličan razlog zašto sam pokrenuo ovaj posao. Imam dve ćerke i mislim da devojčice treba posebno podstaći da uđu u STEM profesije. Statistika je surova i pokazuje da od ukupnog broja studenata inženjerstva tek 20% su žene.

Ipak, svi smo mi svesni da je tradicionalni školski sitstem gotovo nemoguće promeniti. Zato sam se zapitao šta mi možemo učiniti.

Možemo detetu dati šansu da se pronađe. Možemo dati nešto dodatno, „sa strane“, što će detetu pomoći da pronađe svoju strast kako bi mnogo lakše prošlo kroz školski sistem. Na tom je temelju izgrađen Tinker Labs.

Prvu smo laboratoriju otvorili u okviru naše postojeće škole engleskog jezika. Zaposlili smo učiteljicu i dizajnera koji je počeo raditi na oblikovanju udžbenika za nastavu. Već prve godine imali smo gotovo stotinu dece, naveliko se pričalo o Tinker Labs-u. I učenici i roditelji bili su, pre svega, zadovoljni kako je nastava u Tinker Labs-u uticala na raspoloženje i samopouzdanje kod dece.

Nije, stoga, neobično što ste vrlo brzo razvili i ponudili franšizu i tako omogućili da se škole otvore širom Hrvatske…

Da, mi smo u to vreme već par godina radili kao primaoci franšize Helen Doron i dobro smo znali kako taj model saradnje funkcioniše: šta se dobija od mastera, odnosno, davaoca franšize, koje su obaveze primaoca franšize, kako treba sistematizovati know-how, napraviti Operativni priručnik, odrediti uslove saradnje... Tako smo i sami kreirali franšizni paket i ponudili franšizu – a time, omogućili da i drugi preduzetni ljudi, koji gaje ljubav prema edukaciji dece, otvore i vode svoj Tinker Labs. Za širenje franšizne mreže u Hrvatskoj od 2018. zadužen je naš partner koji je otkupio prava za master franšizu. Ja se, praktično, ne bavim razvojem, već sam zadužen za kreiranje sadržaja, kao i jačanje i promociju projekta. U ovom trenutku, u Hrvatskoj postoji 16 škola.

Zahvaljujući franšiznom modelu saradnje, uspeli smo preneti Tinker Labs na još nekoliko tržišta regije. Primaoce master franšize za sada imamo za tržišta Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore. Osmislili smo i dizajnirali udžbenike i nastavni materijal za šest godina kurseva. Takođe, i Operativni priručnik za otvaranje franšize, kao i priručnik za predavače, koji čini esenciju našeg know-how-a. Svi materijali su prevedeni na engleski i većinu jezika regije, dostupni su i na latinici i na ćirilici. U najkraćem, imamo potpuno zaokružen sistem koji se lako može replicirati na bilo kom tržištu.

Kako su zamišljeni kursevi u Tinker Labs-u?

Najlakše je to objasniti ako pođemo od reči „tinker“, što na engleskom znači petljati nešto, raditi rukama, prčkati. Ideja je da se svaka nastavna jedinica prezentuje kroz jedan zabavan eksperiment, ali tako da deca moraju i sama nešto raditi rukama, učestvovati u izvođenju eksperimenata. Verujemo da se do znanja dolazi samo ako deci probudimo maštu ili ih podstaknemo na razmišljanje, traženje rešenja, i zato se čvrsto držimo one pomenute Sokratove misli da obrazovanje nije samo ulivanje znanja u prazne sudove, već potpaljivanje vatre.

Daću jedan primer kako predškolskoj deci objašnjavamo pojam ravnoteže. Osmislili smo radionicu na kojoj deca prvo trebaju sama da naprave vagu, što znači da će koristiti drvo, čekić, ekseriće; moraće kuckati i sklapati – i tako vežbati finu motoriku. Zatim, na svaki tas treba da poslažu tegiće – na jedan stave pet, pa još pet, na drugi 10. Ovo je jednostavan opis, ali smo mi deci kroz opipljivu i praktičnu aktivnost približili nekoliko matematičkih i fizičkih pojmova: sabiranje, princip jednakost, ravnotežu.

Za sada smo razvili tri programa, pri čemu svaki od njih ima nastavljački kurs. Za tih šest godina, pokrivamo dve godine vrtića, a zatim četiri godine osnovne škole. Početni kurs je Tinker Tots, a nastavljački Tinker Tots Plus. Osmišljeni su za decu predškolskog uzrasta. Kako ta deca ne znaju čitati, njihovi su udžbenici koncipirani kao slikovnice. Tinker Town i Tinker Town Plus su za decu od prvog razreda. Deci se predstvalja koncept malog grada gde se kroz „život“ tog grada objašnjava ko, šta i kako radi. Na taj način, deca upoznaju i profesije vezane za oblast STEAM-a. Treći program čine Tinker World i Tinker World Plus, namenjeni starijoj deci, od 10 do 12 godina, a cilj kursa je da deca upoznaju istoriju nauke i inovacija kroz priče o velikim naučnicima i umetnicima koji su zaslužni za ta otkrića. Tako je, na primer, po jedan čas posvećen Tesli, Ajnštajnu, Da Vinčiju...

Bitno je istaknuti da se uvek trudimo povezati više oblasti, pa se, tako, radionica posvećena hemiji može sprovesti u kuhinji, i to kroz čas pravljanja palačinki. Bitno je i da se radi u grupama do desetoro dece, jer želimo da učitelj posveti pažnju svakom detetu. Zanimljivo je, takođe, da se kroz naše programe deca susreću sa određenim pojmovima koje, u suštini, neće videti do šestog razreda osnovne škole. Zbog svega toga, kvalitet naših kurseva prepoznala je i država te smo od Ministarstva obrazovanja Hrvatske dobili pozitivno mišljenje o vrednosti programa.

To može biti još jedna preporuka za potencijalne primaoce franšize. Ko se, zapravo, ubraja u poželjne kandidate za ovu franšizu?

To što se radi o oblasti STEAM-a i edukaciji dece, ne treba biti prepreka za ljude da se jave za franšizu. Jednostavno, može se javiti ko god hoće, bez obzira na profesiju ili neko ranije poslovno iskustvo. Mnogo je bitnije da kandidat ima osećaj za biznis te da voli raditi s decom, jer će sve ostalo tokom naše obuke vrlo lako savladati.

Zaista su različite priče primaoca iz naše mreže. Recimo, naša partnerka, „master“ iz Severne Makedonije ujedno je i master za Helen Doron, što znači da se radi o gotovo idealnom kandidatu, jer žena ima dragoceno iskustvo iz oblasti edukacije dece, franšizinga i vođenja privatnog posla, tako da nismo mnogo razmišljali kada nam je odmah tražila i master franšizu za Bugarsku.

Zanimljiv je i primer žene iz Našica koja je prošle godine otvorila Tinker Labs. Pre toga je godinama radila kao učiteljica na zameni, jer nije mogla naći stalno zaposlenje. U jednom trenutku su čak odlučili da se presele u Austriju. Međutim, ona je sasvim slučajno, pretražujući internet, u neko gluvo doba noći naišla na Tinker i istog trenutka probudila muža i rekla: „Ne moramo se seliti! Našla sam šta ćemo raditi!“ Ne samo što je pokrenula posao, i to u vreme pandemije, već ove godine otvara drugu školu u Požegi. I sama nam je rekla da je ovo bolje nego da se zaposlila u školi, jer radi ono što voli, s decom, ali bez pritiska, ocena, administaracije, politike. Čist užitak! Kad čujete tako nešto, shvatite da ste nekome promenili život! Mogu reći da je osećaj fantastičan…

Istina, postoji razlika u profilu između primaoca master i pojedinačne franšize. Pre svega, zbog obima i drugačije vrste obaveza. Masteri moraju biti agilni, izuzetno preduzetni, spremni juriti s jednog na drugi kraj države, jer su, u suštini, zaduženi za razvoj franšizne mreže na čitavom tržištu. To znači da imaju zadatak i pronalaziti kandidate, ići na sastanke, dogovarati se i pružati operativnu podršku pojedinačnim primaocima franšize.

S druge strane, za single unit franšizu nije potreban neki određen profil i zato kažemo da se može javiti ko god je zainteresovan za jedan ovakav koncept. Na osnovu iskustva iz Hrvatske, vidimo da većina naših franšizera nisu bili ljudi iz biznisa, mnogi nisu znali ni kako otvoriti firmu niti kako voditi bilanse. No, ti ljudi nisu slučajno postali naši primaoci jer smo u njima prepoznali prave „tinkere“, ljude koji su se uprkos svemu uspeli snaći i savladati sve prepreke.

Po Vašem mišljenju, šta presudno utiče na kandidate da uzmu Tinker Labs franšizu?

Gledano s čisto biznis strane, mi, faktički, dajemo „ključ u ruke“ nekome ko želi pokrenuti sopstveni posao, čak i kad govorimo o ljudima koji se do sada nisu bavili biznisom. U roku od mesec dana moguće je proći obuku, urediti prostor, zaposliti učitelje, organizovati promotivne radionice, odraditi marketing. Primaoci, zapravo, mogu krenuti s poslom nakon mesec dana od konačnog dogovora i potpisivanja ugovora.

Samim tim što smo i sami poslovali u sistemu franšize kao primaoci, znamo šta podrazumeva franšizna saradnja. Međutim, mi smo došli do toga da sada, kao davaoci franšize, ne želimo gušiti svoje franšizere preambicioznim zahtevima, jer je nama uspeh ako oni uspeju! Mogu reći da nudimo vrlo korektne uslove i da smo čak u određenim aspektima profitabilniji od nekih drugih franšiza. Znamo, recimo, koliki treba biti prostor za školu, koliko treba učitelja na koliko dece i slično, tako da kad primalac stavi na papir sve kalkulacije i predikcije, shvatiće da je ovo isplativije i bolje nego bilo koja druga opcija. Da ne govorim da u oblasti vanškolske edukacije zaista ne postoji ništa slično. Spojili smo nauku, tehniku i umetnost, ponudili kvalitetne, svestrane programe, mogućnost da dete svake nedelje radi i nauči nešto novo, drugačije.

Uz to, potrudili smo se da naši kursevi budu i cenovno dostupni, jer želimo da nam deca stalno dolaze te da ostanu svih šest godina. Primećujemo da se kod drugih, specijalizovanih kurseva, koji su usmereni samo na jednu oblast ili veštinu, veliki broj dece ispisuje nakon prve godine. Mi nemamo taj problem. Osim novih polaznika, nama se upisuje 80% dece iz prethodne godine, tako da svake godine broj učenika raste.

Kakvi su planovi za dalje širenje franšizne mreže?

Na svakom tržištu imamo isti cilj: da u prvoj godini poslovanja budu dve škole, u drugoj četiri, u trećoj osam, i taj tempo smo, recimo, u Hrvatskoj savršeno ispratili. Slično se dešava i u Srbiji, gde očekujemo da već sledeće godine bude sedam-osam škola.

Dalji planovi uključuju širenje u Istočnoj Evropi, jer nam se čini da ljudi iz tih zemalja sada više ulažu u vannastavne aktivnosti. Naravno, imamo i ambiciju da koncept prenesemo na tržište SAD.

Razmišljamo i o novim programima i formatima radionica – planiramo da uz standardne kurseve pridodamo i radionice posebno osmišljene za rođendane, kao i escape room, letnje kampove...